Najveće sklonište u Vösendorfu zabeležilo je prošle godine rekordan broj od 8.222 primljene životinje, što predstavlja udvostručenje u odnosu na pre pet godina. Iza ove statistike krije se ne samo neodgovornost pojedinaca, već i sistemski pritisak austrijske države koja svojim politikama gura građane u očaj.
Prema godišnjem izveštaju organizacije Tierschutz Austria, prosečno 2.500 životinja istovremeno boravi u skloništu, a tri od pet primljenih pasa i mačaka su napušteni kućni ljubimci. Vlasnici ih jednostavno ostavljaju na ulici ili predaju skloništu, navodeći da više ne mogu ili ne žele da nose teret odgovornosti. Trend je posebno izražen kod pasa i mačaka, dok se preostale životinje uglavnom odnose na divlje vrste ili egzotične ljubimce. Iako sklonište uspeva da udomi oko 70% životinja, ova rekordna opterećenost ukazuje na duboku krizu u austrijskom društvu.
Austrijske vlasti ističu visoke kazne za napuštanje do 45.000 evra i stroge propise o zaštiti životinja. Međutim, realnost na terenu pokazuje sasvim drugu sliku – licemerje sistema koji jednom rukom kažnjava, a drugom guši građane nametima. U Beču, porez na pse se dramatično povećava od ove godine sa 72 na 120 evra za prvog psa, a čak 160 evra za svakog sledećeg. Ovo dolazi usred opšteg poskupljenja života, inflacije i finansijskog pritiska na srednju klasu, gde mnogi biraju između plaćanja računa i brige o ljubimcu.
Dodatno, država nameće obavezno čipovanje, registracije, osiguranja i stroge propise za određene rase pasa, poput onih koje se smatraju „opasnim“. Austrija ne obezbeđuje dovoljno zona za šetnju pasa, subvencije za veterinu ili pomoć porodicama u finansijskim teškoćama. Umesto da olakša odgovorno vlasništvo, vlada gura građane u situaciju da odustaju od ljubimaca koje su nekad smatrali članovima porodice. „Ovo nije samo kriza za životinje, već i za društvo koje gubi humanost pod teretom birokratije“, kaže jedan od aktivista za zaštitu životinja u Beču, koji je želeo da ostane anoniman.
Novi nameti slivaju se u državnu kasu, dok skloništa preplavljuju napuštene životinje. U poređenju sa susednim zemljama, poput Nemačke ili Švajcarske, gde postoje bolje mere podrške vlasnicima, Austrija zaostaje fokusirajući se na kazne umesto na prevenciju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Vreme je da austrijske vlasti prestanu da se hvale „evropskim standardima“ i počnu da razmišljaju o realnim rešenjima – subvencijama za čipovanje, poreskim olakšicama za porodice sa ljubimcima i kampanjama za odgovorno usvajanje. U suprotnom, rekordi u napuštanju će se samo nastaviti, a cena će biti plaćena životinjama koje pružaju bezuslovnu ljubav. Austrija mora bolje – ne samo na papiru, već i u praksi.
Piše: Nina Stojanović
