Postoje trenuci kada se veličina naroda ne meri brojnošću vojske, već snagom srca. Jedan takav trenutak desio se 30. septembra 1915. na Metinom brdu iznad Kragujevca. Dok je neprijatelj verovao da nesmetano vlada srpskim nebom, jedan čovek pokazao je da srpski inat može dosegnuti visine njihovih aviona. Tog dana po prvi put u istoriji avion je oboren sa zemlje, topom, bez ikakvog protivvazdušnog sistema (PVO).
Zvao se Radivoje Raka Ljutovac, rođen u Poljni kod Trstenika. Srbija tada nije imala protivavionske baterije, nije imala ni precizne nišane ni moderne sprave. Ali imala je ono što se ne može proizvesti u fabrikama, imala je vojnički prkos.
Top kojim je Raka gađao nije bio ni predviđen za pucanje u nebo. Bio je zaplenjen turski top, ali Raka je sam stvorio nišan i napravio prvi srpski PVO, jednostavno, genijalno i Srpski.
Kada je nemački avion krenuo da zaspe Kragujevac bombama, Raka ga je pratio pogledom, sačekao trenutak i jednim pucnjem oborio. To je bio prvi oboreni avion sa zemlje u istoriji, i ujedno prva protivvazdušna odbrana, izvedena topom koji nije bio PVO sistem.
U tom trenutku pogled celog Kragujevca ide ka nebu, dim se vije, a Raka ulazi u legendu. Šest dana kasnije odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa zlatnim mačevima. Opevan je u pesmama: „Šumadinac pali topa, zatresla se sva Evropa“ — i to nije bila metafora, već istina.
Kada je avion pao među ulice grada, neprijatelj je zanemeo. Do tada se verovalo da su potrebne stotine granata da se sruši avion, a Srbin je to učinio jednom. Jednim metkom, jednim dahom, jednom odlukom. Nastala je pometnja u komandi: nisu znali kakvo novo „tajno oružje“ Srbija poseduje. Iz straha povukli su avijaciju sa srpskog neba.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
I nije to prvi put da je Srbija stala pred veliku silu. Kao što smo tada odbili avijaciju jedne od najjačih carevina sveta, tako smo i kasnije umeli da kažemo „ovo nebo je naše“. Jer ovde se ne brani samo zemlja — ovde se brani čast.
Piše: Stefan Bogdanović
