Beč se tokom vikenda suočio sa prizorom koji je uznemirio i podelio javnost. Nepoznata lica popela su se na toranj Zavetne crkve u 1. okrugu i tokom propalestinskih demonstracija postavila dve palestinske zastave. Zastave su ostale na tornju puna dva dana, što je odmah pokrenulo lavinu komentara građana i zvaničnika.
Bečka policija potvrdila je da su zastave postavljene u subotu oko podneva. Prema njihovom saopštenju, uklanjanje nije u nadležnosti policije, već same crkve, koja zbog tehničkih ograničenja može intervenisati tek uz specijalnu opremu, najranije od ponedeljka. Tokom celog vikenda građani su se raspitivali zašto simboli još uvek stoje na istorijskoj crkvi, ali povratnih informacija iz Zavetne crkve u nedelju popodne nije bilo.
Najglasniju reakciju dao je FPÖ, najveća opoziciona partija u Austriji. Predsednik stranke i gradski odbornik Dominik Nepp ocenio je događaj kao skandal koji prelazi granice političkog protesta. „Zavetna crkva se zloupotrebljava za političke poruke. Sramota je da na hrišćanskoj crkvi visi muslimanska zastava i to 48 sati“, rekao je Nepp, naglasivši da bi u Palestini hrišćanska zastava (neke države) na džamiji bila uklonjena u roku od jednog minuta. Po njegovim rečima, reč je o smišljenoj provokaciji koja udara na verske simbole i narušava javni red.
FPÖ tvrdi da je ovim postupkom pređena jasna granica i da grad, zajedno sa nadležnima, mora pokazati veću odlučnost u zaštiti svojih verskih i kulturnih objekata. Zbog celog slučaja, Izraelska verska zajednica u Austriji zatražila je zvaničnu reakciju, ali odgovor još nije stigao.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Postavljanje palestinskih zastava na Zavetnu crkvu predstavlja provokativan gest koji produbljuje podele u društvu. Sloboda političkog izražavanja ne sme se pretvarati u atak na tuđe svetinje, bez obzira da li su u pitanju crkve, džamije ili sinagoge. U ovom slučaju FPÖ sa pravom upozorava na zloupotrebu verskog objekta u političke svrhe, dok će odgovor crkve i gradskih vlasti pokazati da li je Beč spreman da jasno povuče granicu između protesta i provokacije.
Piše: Nina Stojanović
