Kad dušu razdiru sreća i tuga
Uspešna pijanistkinja evropskog kova Jelena Stojković sa nama je podelila bolno sećanje na 2004. godinu, stradanje njenog Prizrena i spaljivanje rodne kuće, iz koje je proterana pet godina ranije.
Kada je uprkos svemu, diplomirala na Muzičkoj akademiji u Beogradu, nastavila je svoje usavršavanje klavira u Minhenu, na tamošnjoj renomiranoj Muzičkoj akademiji. Jelena je svoj Prizren lično posetila tek 2015. godine, tada već kao svetski priznata pijanistkinja.
„To je za mene bilo ostvarenje sna. Sa jedne strane sreća, da sam ponovo tu gde pripadam, a sa druge strane tuga. Svratila sam do Muzičke škole, videla ponovo učionice gde sam provela ranu mladost i na kraju došla do velikog koncertnog klavira u sali, na kome sam tako često svirala. I ponovo sam svirala, vreme je stalo”, ne skriva emocije Jelena.
Onda korak, ne tako dalek, od Muzičke škole do rodne kuće, od koje nije ostalo bukvalno ništa. Osim loze u dvorištu.
„Loza je decenijama bila deo kuće, pokrivala je celo dvorište, davala nam hlad, davala nam snagu i bila simbol naše sopstvene porodične loze. Posle svega, bila je tu, na zemlji na kojoj nije bilo ničeg, osim zgarišta rodne kuće. Ali, loza je bila na mojoj zemlji, u mom dvorištu, u mom Prizrenu”, priča Jelena.
Loza u dvorištu dala joj je nadu i bila inicijalna kapisla da Jelena sa svojim sestrama odluči da obnovi roditeljski dom.
„Moje sestre Maja, koja živi u Sidneju, i Radmila, koja živi u Budvi, kao i ja, pokrenule smo postupak preko Danskog saveza za izgradnju kuća koje su spaljene u Prizrenu. Izgradnja je bila odobrena i pre sedam godina smo nas tri, sa svojim porodicama, ponovo bile zajedno u Prizrenu, ponovo u rodnoj kući”, ponosno kaže Jelena, koja je sada ostvarena i kao majka i supruga i živi u Minhenu.
Inače, Jelena je svojevremeno, sa svega 16 godina, dobila „Povelju grada Prizrena za razvoj kulture”, a kao mladi talenat sa 17 godina upisala je Muzičku akademiju u Beogradu, na kojoj je diplomirala na odseku za klavir u roku, a zatim odlazi u Nemačku.
U klasi renomirane pijanistkinje Evgenije Rubinove završila je master u domenu koncertnih pijanista i time je upotpunila studije na Univerzitetu u Augsburgu. Uporedo, nije zaboravljala ni svoj pravoslavni rod, pa je postala i dirigent pri hramu Sv. Jovana Vladimira SPC u Minhenu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
„Moj životni put od Prizrena, preko Beograda, pa do Minhena je bio trnovit. Ono što mi je davalo hrabrost, naravno, bila je vera u Boga, velika ljubav prema muzici, kao i činjenica da znam ko sam i odakle sam. I baš u tom pravcu se razvijao moj život do sada”, zaključuje pijanistkinja Jelena Stojković, docent na Univerzitetu „Leopold-Mozart-Zentrum” u Augsburgu, članica Bavarske filharmonije i internacionalnog kvarteta „Quattro per Due” i dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada u oblasti klasične muzike.
Piše: Siniša Kostić
