Epidemija vandalizma koja potresa centar Berlina poslednjih meseci sve više brine trgovce u ulicama oko Oranijenburgera i Fridrihštrase. Noćni napadi postali su toliko učestali da vlasnici radnji govore o atmosferi stalne napetosti. Razbijeni izlozi, bačene farbe i poruke nepoznatih počinilaca pretvorili su mirne ulice u poprište neizvesnosti.
Najnoviji primeri stižu iz kafea Breggs i Medios apoteke, gde su napadači u razmaku od nekoliko nedelja čekićem uništili stakla izloga. Iako motiv nije utvrđen, vlasnici smatraju da se ne radi o usamljenim incidentima. Napadi su postali deo šireg talasa koji pogađa razne delove Mitte, centralne gradske opštine. U oktobru su filijale lanca Lap Coffee zasute crvenom farbom, a odgovornost je preuzela grupa koja kompaniju optužuje za nelojalnu konkurenciju. Policija vodi istragu zbog politički motivisane štete.
Tokom godine prijavljeni su i drugi slučajevi – misteriozna oštećenja stakla koja podsećaju na pucnjeve iz vazdušne puške u delu oko Fridrihštrase i Karlotenštrase, političke poruke ispisane na zidovima prodavnica, pa čak i dva uzastopna napada zapaljivim sredstvima na prodavnice kanabisa u Grose Hamburger ulici. Zajedničko svemu je osećaj nesigurnosti koji ostaje dugo nakon što se staklo zameni, a tragovi počiste.
Radnici u lokalnim radnjama kažu da kupci sve češće pitaju da li se sprema nešto ozbiljnije. Jedan od trgovaca govori o “novoj normalnosti” u kojoj niko ne zna šta će zateći ujutru. Iako policija za sada svaki slučaj vodi odvojeno, među stanovnicima se širi uverenje da se komšiluk menja brže nego što institucije mogu da odgovore.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok vlasti u Berlinu pokušavaju da sagledaju razmere problema, jasno je da ovakvi napadi ne pogađaju samo izloge, već i zajednicu. Kad trgovci počnu da strahuju od novog dana, a stanovnici od nevidljivih počinilaca, grad gubi deo onoga što ga čini živim i bezbednim. Vandalizam je uvek poruka, ali ovde je poruka pogrešna i opasna, jer udara u samu osnovu poverenja bez kojeg nema ni biznisa ni normalnog života.
Piše: Nina Stojanović
