Nemačka fašistička avijacija je 6.aprila 1941. godine napala i Novi Sad, a prva zvanična žrtva tog napada je bila jedna Nemica. Takođe, fašisti su u sred bela dana bombardovali i pogrebnu povorku u naselju Salajka, kada je poginulo 12 nedužnih civila.
Nemačka avijacija je mitraljirala današnju Radničku ulicu i tada je smrtno ranjena jedna Nemica, koja je to jutro išla na misu u crkvu, tako da je ona i prva zvanična žrtva nemačkog fašističkog dejstvovanja te nedelje, 6. aprila 1941. godine u Novom Sadu – kaže Zoran Knežev, hroničar novosadske istorije i član Matice srpske.
On kaže i da su Novosađani fašistički napad na Jugoslaviju zapamtili po jednom izuzetnom događaju, veoma retkom u analima ratova uopšte, a to je po napadu hitlerovskih aviona na jednu pogrebnu povorku.
Nedužni civili koji su tada mučki pobijeni bile su žene, Salajčanke, koje su po starom običaju ispraćale na groblje umrlu komšinicu i prijateljicu.Ovaj tragični događaj duboko je potresao i uzbudio Novi Sad, a naročito Salajku. Tom prilikom ispoljena je na najgnusniji način zločinačka priroda hitlerovih avijatičara, jer napad nije bio posledica zabune, a dogodio se oko podneva – kaže Knežev.
Pogrebna povorka kretala se sredinom široke Kisačke ulice sa crnim barjacima, a avioni su je napali leteći veoma nisko. Kako su prisutni mogli da vide avijatičare, svakako su ovi mogli dobro da vide i kakva je povorka pod njima.
– Bio je to ustvari izraz obesti zločinaca, prema nemoćnom narodu. Početkom aprila 1941. godine bilo je očigledno da je rat samo pitanje dana. Ljudi su svakodnevno pozivani u vojsku, ali i pored toga, mnoge je rat iznenadio. Svoja sećanja, na početak rata u našem gradu, ustvari na taj konkretni događaj ispričala mi je jedna Salajčanka, tetka Smilja, sestra Brnje i Vasketa Jovanovića, koji su imali kuću i sodaru u Kisačkoj ulici, neposredno ispred mesta tog gnusnog zločina, ali takođe opis tog događaja je ispratila i posleratna štampa – dodaje Knežev.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Za bombardovanje Novog Sada 1941. godine stvarna odgovornost nikada nije stigla počinioce, kao što ni na kraju 20. veka NATO zbog ubijenih srpskih civila nije odgovarao. Posle Drugog svetskog rata usvojene su Ženevske konvencije da štite civile, ali se pokazalo da same nisu dovoljne. Na nama je da istrajemo u istini i čekamo pravednije vreme u kom će upravo 1999. godina biti okidač za stroža, univerzalna pravila odgovornosti.
Piše: Siniša Kostić
