U Lisičjem potoku kod Kraljeve česme, na teritoriji opštine Savski venac, održan je godišnji pomen stradalima u obračunima nakon Drugog svetskog rata. Dugo se o ovom prostoru govorilo malo ili nikako, iako je prema podacima istraživača upravo ovde dovođen veliki broj onih koji su proglašeni protivnicima nove vlasti i pogubljivani bez suđenja. Sudbine mnogih ostale su nezabeležene, a porodice decenijama nisu imale mesto na koje mogu da dođu i zapale sveću.
Tek 2023. godine, zahvaljujući inicijativi udruženja istraživača i uz podršku Grada Beograda, Lisičji potok je počeo da se uređuje kao memorijalna celina. Na taj način napravljen je prvi konkretan korak ka javnom priznavanju da su na ovom mestu prestajali životi bez ikakvog pravnog postupka. Istoričar Srđan Cvetković iz Udruženja „U ime naroda – za slobodnu Srbiju” podseća da ovo nije usamljen primer, već da na teritoriji Srbije postoji više od 200 sličnih lokacija. Prema dostupnim podacima, desetine hiljada ljudi ostalo je bez prava na odbranu, zabeležen grob ili ime u knjigama sećanja.
Danas se u Lisičjem potoku održava pomen koji okuplja potomke, predstavnike udruženja, gradske institucije i građane koji žele da odaju poštu. Položeni venci i parastos nisu samo verski ritual, već način da se kaže da prošlost više nije skrivena tema. Ovo okupljanje ne nosi političku poruku, već potvrdu da društvo može da pokaže poštovanje prema izgubljenim životima, bez obzira na različita istorijska tumačenja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Na prostoru Savskog venca tako je nastalo mesto koje podseća da svaka epoha ima svoje senke, ali i priliku da ih prizna. Sećanje nije završeno činom obeležavanja, ali predstavlja važan korak da se neprekidno preispituje vrednost pravde i odgovornosti u vremenu koje dolazi.
Piše: Stefan Bogdanović
