Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon, obeležio je u Parizu stogodišnjicu proučavanja srpskog jezika u Francuskoj, poručivši da je upravo njegovo učenje presudno za razumevanje Srbije i srpskog naroda. Na Sorboni, u okviru 17. Međunarodnog kongresa slavista, pred više od 1.000 stručnjaka iz 45 zemalja, Gujon je naglasio da srpski jezik nije samo akademski predmet, već most ka srpskoj kulturi, književnosti i tradiciji.
On je podsetio da se srpski jezik danas izučava na univerzitetima u Parizu, Strazburu, Bordou, Marseju i Grenoblu, zahvaljujući profesorima i lektorima koji već decenijama prenose znanje i čuvaju vezu između dva naroda. „Pre osnivanja katedre za srpski jezik početkom 20. veka, sliku o Srbima su nametali Beč i Berlin. Francuska nas nije poznavala jer nije poznavala naš jezik“, rekao je Gujon.
Poseban deo programa bila je svečana donacija srpskih knjiga Slovenskoj biblioteci na Sorboni. U fond su uvrštena dela srpskih klasika i savremenih autora, kao i monografija o veku proučavanja srbistike u Francuskoj. „Kada sam učio srpski, teško sam dolazio do knjiga. Danas novim generacijama omogućavamo da otkriju bogatstvo naše književnosti“, istakao je Gujon.
Za učesnike kongresa i prijatelje Srbije u Francuskoj u rezidenciji ambasade priređeno je „srpsko veče“ uz nastup muzičara Slobodana Trkulje, dok je jedna čitava sesija kongresa bila posvećena Srbiji i njenom kulturnom nasleđu.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Stogodišnjica proučavanja srpskog jezika u Francuskoj nije samo akademski jubilej, već i podsećanje da je jezik ključ identiteta i najtrajniji most između naroda. Upravo zato njegovo negovanje na evropskim univerzitetima predstavlja našu kulturnu diplomatiju u najplemenitijem obliku.
Piše: N.S
