Početak nove školske godine, umesto da donese mir i povratak svakodnevici, dočekuje nas u atmosferi nemira koju stvaraju bahati pojedinci. Roditelji širom Srbije, umesto da se pripremaju za početak nove školske godine, sve češće izražavaju zabrinutost zbog blokada, nasilja i neizvesnosti. U više gradova, građani se spontano okupljaju s porukom da žele da se slobodno kreću, rade i da svoju decu bezbedno isprate u novu školsku godinu.
Politička napetost i učestale demonstracije koje nameće zapad, građane su opravdano zabrinule. Postavlja se pitanje, kakav trag to ostavlja na decu? Stručnjaci podsećaju da deca i te kako osećaju društvenu klimu, čak i kada je ne razumeju. Meta-analiza 52 studije, što znači objedinjeno istraživanje velikog broja stručnih radova, pokazuje da nasilni protesti u okruženju povećavaju rizik od depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresa kod dece.
Za dete, škola je mnogo više od mesta za ocene. To je prostor reda, ritma i bezbednosti. Mesto gde se uči kako da se razgovara, kako da se rešavaju nesuglasice i kako da se živi. Kada odrasli taj prostor pretvore u arenu za sukobe dete ostaje bez oslonca.
Roditelji i nastavnici imaju obavezu da čuvaju tu tišinu učionice. Sve drugo postaje teret koji nosi dete, a tek uči da razume svet.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Blokade puteva i škola ne rešavaju probleme. One udaraju na najosetljivije, na decu.
„Hoću da učim!“
„Hoću da se krećem slobodno!“
„Hoću moju Srbiju nazad!“
To je vapaj dece koja žele da rastu u miru. Školsko zvono mora da se čuje jasnije od svake ulične parole.
Piše: J.D
