Austrija se danas nalazi među četiri najzaduženije zemlje Evropske unije, iako se u javnosti često neguje slika stabilne i pouzdane ekonomije. Prema obračunu zasnovanom na podacima Eurostata, državni dug po glavi stanovnika dostigao je 44.800 evra. To znači da svaka beba, svaki penzioner, svaki radnik i svaki doseljenik, bez obzira na lične finansije, formalno nosi teret koji je nastao političkim odlukama poslednjih godina.
Od 2019. godine, austrijski javni dug porastao je za gotovo 130 milijardi evra, što predstavlja skok od 46%. Ekonomisti upozoravaju da se država zaduživala i kada je to bilo nužno i kada nije, a da se odgovor odgovorne politike ne vidi ni u tragovima. U evropskom poređenju, Austrija se popela na četvrto mesto najzaduženijih, odmah iza Francuske, Italije i Belgije, što baca senku na samohvalisanje o „disciplinovanom upravljanju finansijama“.
Istovremeno, ukupna slika Evropske unije nije ništa svetlija. Sve članice zajedno duguju više od 15 biliona evra, što je rast od 36% u odnosu na period pre pandemije. Nemačka, dugo smatrana simbolom fiskalne strogosti, povećala je dug za više od trećine. U tom društvu Austrija više ne izgleda izuzetak, već deo šablona.
Ipak, postoje zemlje koje su pokazale da se drugačiji pristup može sprovesti čak i u kriznim godinama. Danska, Irska i Kipar uspešno su smanjili svoj dug, suprotstavljajući se dominantnom evropskom trendu. Njihovi rezultati pokazuju da rast zaduženosti nije istorijska nužnost već posledica političke volje i strategije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao:
Austrija danas nosi ogroman teret od 44.800 evra po stanovniku, što je posledica godina nekontrolisanog zaduživanja. Srbija, stoji znatno stabilnije sa oko 5.500 evra duga po glavi stanovnika. Razlika govori sama za sebe – Beč je dugo trošio više nego što je mogao, dok je Beograd uspeo da zadrži dug na nivou koji ne ugrožava osnovnu fiskalnu stabilnost. Austrija je primer kako izgleda kada se finansije prepuste inerciji, a za Srbiju to treba da bude jasna i korisna pouka.
Piše: Nina Stojanović
