Na 1.310 metara nadmorske visine, u gradu Belo kod Medeljina, vazduh miriše na planinske vetrove i – tamjan. Dok je Srbija slavila Bogojavljenje u ledu, u srcu Kolumbije šestoro mladih ljudi silazi u krstionicu. Dobijaju imena Justin, Stefan, Ana… Ovo nije scena iz istorijskog romana, već živa slika misionarskog podviga oca Simeona Lopeza, Kolumbijca koji je duhovni mir našao u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a sada ga deli sa svojim sunarodnicima u zemlji poznatoj po kartelima, a ne po ikonama.
„Pravoslavlje je vera koja prima one koji nakon traganja zakucaju na njena vrata“, reči su kojima protosinđel Simeon (Simon) Lopez, starešina parohije Svete Trojice u Medeljinu, opisuje čudo koje se događa u Južnoj Americi. Na Bogojavljenje, šestoro mladih Kolumbijaca primilo je pravoslavnu veru. Jedan od njih uzeo je ime Justin, po našem svetitelju iz Ćelija, drugi Stefan po Prvomučeniku.
„To je bila pravoslavna vera u dijalogu sa kolumbijskim pejzažom“, kaže otac Simeon. Ovi mladi ljudi nisu vrbovani, oni su tragaoci. U moru sekti i duhovnog lutanja, preko interneta su otkrili lepotu i istinu Istočnog Hrišćanstva. Katehumenat, priprema za krštenje, trajao je mesecima. Svakog četvrtka učili su o veri, a sada poste, što je za južnoamerikance, kako priznaje otac Simeon, jedan od najtežih podviga. Iza njih stoji još osamnaestoro mladih koji se tek spremaju za isti korak.
Sam životni put oca Simeona je filmska priča. Po profesiji psiholog, rođen u vreme kada je Medeljinom vladao strah od Pabla Eskobara, pravoslavlje je upoznao „slučajno“, preko priča jednog ruskog putnika o pustinjskim ocima. Traganje ga je odvelo do mitropolita Amfilohija, a potom u Crnu Goru, u manastire Cetinje i Ostrog, gde je primio monaški čin. Godine 2014. vratio se kući, ne kao psiholog, već kao jeromonah i misionar SPC.
Danas, u iznajmljenoj kući koja služi kao hram, on se bori sa predrasudama da je pravoslavlje „garažna sekta“ i sa hroničnom nemaštinom. Najteže je, kaže, nabaviti ikonu. Pa ipak, parohija živi. Zajedno sa fondacijom „Dostojanstvena Kolumbija“, pomažu najsiromašnijim porodicama, dokazujući da vera nije samo ritual, već delatna ljubav.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U zemlji gde se o Srbiji zna tek ponešto o ratovima i Kosovu i Metohiji, otac Simeon i njegovi novi parohijani , svedoče o univerzalnosti Hristove nauke. Njihov dolazak je, kako kaže otac Simeon, „najrečitiji dokaz da svetlost nastavlja da sija“, čak i tamo gde je do juče vladao mrak narko-kartela.
Piše: Petar Nikolajev
