Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) jednoglasno je presudio protiv Francuske, potvrdivši da odbijanje intimnih odnosa ne sme biti osnov za krivicu u razvodu. Istorijska odluka doneta je u korist 69-godišnje Francuskinje, čime je zvanično stavljena tačka na zastareli koncept „bračne dužnosti“ i zaštićeno pravo na privatnost unutar braka.
Slučaj je pokrenula žena identifikovana kao H. V., kojoj su domaći sudovi u Francuskoj prepisali krivicu za raspad braka jer je prestala da spava sa suprugom. Nakon što su najviše francuske instance odbile njene žalbe, ona se obratila sudu u Strazburu, tvrdeći da je takva sudska praksa u direktnoj suprotnosti sa zakonima koji zabranjuju silovanje u braku.
Sudije iz Strazbura su istakle da ulazak u brak ne podrazumeva trajni pristanak na seks u budućnosti. U njihovom obrazloženju stoji da država ne sme da se meša u intimu pojedinca bez ozbiljnog razloga, jer insistiranje na „bračnoj dužnosti“ praktično opravdava silovanje u braku. Presuda je primorala francuski pravosudni sistem da odbaci pravila koja su decenijama stavljala bračne obaveze ispred lične volje i prava na pristanak.
Aktivisti i pravnici smatraju ovo ključnim korakom u raskidu sa arhaičnim vizijama braka. Debata o pristanku dodatno je usijana nakon procesa protiv Dominika Pelikoa, koji je godinama drogirao suprugu kako bi je u besvesnom stanju silovalo preko 50 muškaraca. Ovaj šokantni slučaj masovnog zlostavljanja direktno je uticao na promenu zakona krajem 2025. godine, čime je nedostatak pristanka postao ključni element za definiciju silovanja. Novi propisi nalažu da volja mora biti slobodna, jasna i može se povući u svakom trenutku, čime se pravno briše svaka razlika između bračnog partnera i stranca.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nažalost, ovako krupne pravne promene često dolaze tek kao zakasnele reakcije na nezamislive tragedije. Dok su decenije tihe patnje žena prolazile neprimećeno, tek su ekstremni primeri zlostavljanja primorali sistem da prizna očigledno – da papir o braku nikome ne daje vlasništvo nad tuđim telom.
Piše: Stefan Bogdanović
