U jeku novih rasprava o proširenju Evropske unije, kontroverznu debatu otvorila je austrijska politikolog i publicista Elena Fric, čiji analitički prikaz trenutnog procesa integracije jasno pokazuje, bodovanje kandidata za članstvo u EU nema mnogo veze s demokratijom, pravnom državom ili borbom protiv korupcije. Naprotiv, ono što izgleda kao „loša ocena“ zapravo znači dobru usklađenost sa spoljnopolitičkim ciljevima Brisela.
Politico je objavio neformalnu rang-listu kandidata za članstvo u EU: Crna Gora – 0,1, Albanija – 1,0, Moldavija i Ukrajina – 2,0, dok Srbija i Bosna i Hercegovina nose znatno „lošije“ ocene od 4,0 do 5,0. Na prvi pogled, neko bi pomislio da se radi o neuspehu u reformama. Međutim, Fric objašnjava da je ovde logika obrnuta – niža ocena znači veću podobnost za EU. Visoke ocene, u ovom kontekstu, znače da su zemlje previše „tvrdoglave“ i ne uklapaju se lako u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Unije.
Elena Fric, poznata po kritičkim analizama evropske politike, ukazuje da se EU od početka rata u Ukrajini sve više ponaša kao transnacionalni sistem moći, a sve manje kao zajednica ravnopravnih država. U tom duhu, proširenje više nije moralni projekat, već geopolitički alat. Kriterijumi za pristupanje nisu više vladavina prava, sloboda medija ili borba protiv kriminala – već „geopolitička pouzdanost“, kako to Fric direktno naziva.
Tako, na primer, Crna Gora i Albanija napreduju jer slede NATO agendu i podržavaju zapadnu politiku na Balkanu. Moldavija i Ukrajina se guraju napred kako bi se potisnuo uticaj Rusije. Srbija, koja odbija da se priključi sankcijama Moskvi, tretira se kao problematična i zato dobija lošu „ocenu“.
Još uznemirujuće, Fric ističe planove Evropske komisije da uvede neku vrstu „probnog članstva“ – mehanizam koji bi omogućio suspenziju novih članica ako se naknadno proceni da odstupaju od demokratskih vrednosti. Međutim, u realnosti, kriterijum za „odstupanje“ sve više postaje političko neslaganje s Briselom. Komesarka za proširenje, Marta Kos, to je i javno priznala rečima: „Ne želim trojanske konje u EU.“
U pozadini svega, kako Fric tvrdi, stoji ideologija transnacionalnosti – ideja o nadnacionalnoj Evropi koju ne čine slobodni narodi, već birokratske strukture. Ona upozorava da se suverenitet država sve više prenosi u ruke komisija, fondova i „posebnih tela“ u koje nacionalni parlamenti imaju sve manje uvida. Veto nacionalnih država u oblasti spoljne politike, bezbednosti i finansija planira se ukinuti – pod izgovorom „efikasnosti“.
S druge strane, rastu troškovi zajedničke bezbednosne politike, EU planira da do 2030. ulaže čak 800 milijardi evra godišnje u vojnu industriju, što prema Fric vodi ka militarizaciji ekonomije, dok istovremeno javne finansije mnogih članica pucaju po šavovima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao:
U svetlu izlaganja Elene Fric, jasno je da proces proširenja EU više ne predstavlja zajednički poduhvat evropskih naroda, već strategiju potčinjavanja političkom centru moći u Briselu. Umesto zajednice država koje dele vrednosti slobode, poštovanja i ravnopravnosti, svedoci smo nastanka birokratskog poretka u kojem se politička lojalnost vrednuje više od demokratskog kapaciteta. Srbija mora pažljivo razmotriti – da li želi članstvo po svaku cenu ili ravnopravan položaj koji danas očigledno nije na stolu.
Piše: Nina Stojanović
