Tomaš Marijuš Frelih (Tomasz Froelich), nemački političar iz Alternative za Nemačku i poslanik Evropskog parlamenta izabran 2024. godine, jedan je od istaknutih predstavnika nove generacije evropskih suverenista. Kao bivši potpredsednik Mlade alternative, Frelih se u javnosti profilisao kao glasni kritičar briselske političke birokratije i zagovornik snažnijeg nacionalnog suvereniteta država članica. U razgovoru za portal Srpski Ugao, izneo je svoje stavove o spoljnoj politici Srbije, pritiscima iz Evropske unije, ulozi nevladinih organizacija na Balkanu, odnosima Beograda i Berlina, kao i o mestu koje danas ima ideja patriotizma u nemačkom društvu.
Gospodine Frelih, kako Vi kao nemački suverenista ocenjujete odnos predsednika Aleksandra Vučića prema Zapadu, posebno imajući u vidu politički pritisak i povremene otvorene pretnje iz Brisela? Smatrate li da predsednik Vučić verodostojno brani suverenitet Srbije?
Da, smatram. Znam koliko je za Srbiju teško da istovremeno zadrži evropsku perspektivu, održi tradicionalne odnose sa Rusijom, a u isto vreme razvija saradnju sa novim partnerima kao što je Kina.
Nemačka, koja bi zahvaljujući svojoj veličini zapravo mogla lakše da stvori politički prostor i suverenitet nego što je to slučaj sa Srbijom, mogla bi iz toga mnogo da nauči. Na našoj trenutnoj krizi u Nemačkoj vidite šta dugogodišnje delovanje jedne nesuverene i neodgovorne političke klase na kraju proizvede. To može da bude upozorenje za Srbiju kao i za svaku drugu zemlju.
Zbog toga srpska vlada može mirno da posmatra napade iz Brisela kao potvrdu sopstvene ispravnosti. Tim više što se problemi unutar EU sve brže gomilaju. Briselska arogancija će ostati, ali će njene osnove sve više slabiti.
U Srbiji se trenutno održavaju protesti koje delom podržavaju zapadne organizacije i diplomatska predstavništva, dok se vlada istovremeno optužuje za „autokratiju“, uprkos vidljivom pluralizmu mišljenja. Kako to ocenjujete iz nemačke perspektive? Da li je reč o legitimnom demokratskom protestu ili pre o obliku spoljnog mešanja?
Povremeni protesti u Srbiji, koji svaki put za spoljnog posmatrača iznenađujuće brzo prerastu u nasilje, prate obrazac poznat iz drugih zemalja. Najsnažnija je paralela sa Gruzijom, čija politika po svetonazoru i geopolitičkoj orijentaciji veoma liči na srpsku. Slične pokušaje videli smo i protiv slovenačke vlade, a verovatno ćemo ih dogodine videti i u Mađarskoj.
Nije više nikakva tajna, i sve je bolje dokumentovano, da ogromna sredstva koja se preko zapadnih takozvanih NVO (koje zapravo žive od novca vlada i pojedinih oligarha poput Soroša) distribuiraju širom sveta, dobrim delom služe za organizovanje obojenih revolucija i pokušaja državnih udara protiv nepoželjnih vlada. Srećom, to ne uspeva uvek, ali dobro ste prepoznali opasnost za Srbiju.
Opozicija u klasičnom smislu, koja ima određene zahteve o kojima se legitimno može razgovarati, ne bi se ponašala onako kako smo videli u Beogradu. I povremeno uključivanje i isključivanje protesta u tačno određenim trenucima snažan je znak da nešto tu nije u redu. Da bi se došlo do suštine, treba pratiti trag novca.
Naš cilj u Briselu i Berlinu je svakako da isušimo taj NVO-sistem. Više ni jedan jedini cent poreskog novca neće odlaziti na te opskurne projekte i pokušaje obojenih revolucija.
Da li Evropska unija po Vašem mišljenju primenjuje dvostruke standarde prema Srbiji? Kritike i političke mere se ponavljaju svaki put kada Beograd pokušava da vodi samostalnu politiku. Kako tumačite taj odnos i vidite li realnu mogućnost da EU trajno prihvati Srbiju koja postupa suvereno?
Da, EU primenjuje dvostruke standarde prema Srbiji, kao što to radi i prema mnogim drugim zemljama. Mi u AfD stalno ukazujemo na to, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou. Lično sam to već nekoliko puta iznosio u svojim govorima u parlamentu.
Sve dok trenutne političke snage na evropskom nivou imaju prevagu, ova teška situacija za Srbiju nažalost će trajati. Čak ni od delimično konzervativnih hrišćanskih demokrata ne treba ništa očekivati. Srpsku vladu mogu samo da ohrabrim da nastavi trenutni kurs uprkos pritiscima iz Brisela.
Srbija radi pametno ako se ne odriče ideje o pripadnosti Evropi, ali ni dobrih odnosa sa zemljama koje su EU trn u oku.
Za nekoliko godina ta strpljivost mogla bi da se isplati. Trenutna linija evropskog establišmenta iz mnogo razloga neće moći još dugo da se održava. Nove političke snage svuda jačaju i doneće strateški zaokret. Nema razloga za pesimizam.
Koji bi koraci, po Vašem mišljenju, mogli trajno da unaprede srpsko-nemačke odnose? Da li bi otvorenija rasprava u Nemačkoj o statusu tvv. Kosova bila koristan korak ka pravom partnerstvu?
Najveći i najvažniji korak bio bi potpuna promena vlasti u Nemačkoj. Istorijski gledano, odnosi između Srbije i nemačke političke desnice, koju danas predstavlja AfD, nisu bili sasvim neopterećeni, ali danas to po mom mišljenju više ne igra ulogu. Današnje teškoće u srpsko-nemačkim odnosima potiču, pored pitanja Kosova i različitog pogleda na globalnu situaciju, pre svega iz stanja u Bosni i Hercegovini.
Mi u AfD veoma negativno gledamo na ulogu visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, političara iz CSU trećeg reda. Po našem mišljenju ta institucija je sporna i bez ikakvog demokratskog legitimiteta. Tim je teže nepravedno i jednostrano delovanje protiv Republike Srpske i posebno protiv Milorada Dodika.
To se pod vladom AfD više ne bi tolerisalo, ni na nacionalnom ni na evropskom nivou. I po pitanju Kosova imamo razumevanja za srpski stav. Jasno je i da smo po pitanju multipolarnog svetskog poretka i odnosa prema Rusiji, Kini i drugim nezapadnim silama bliži srpskoj poziciji nego evropskom mejnstrimu.
U sadašnjim okolnostima, sa CDU/CSU na vlasti, srpsko-nemački odnosi će ostati opterećeni navedenim problemima. Promena mora da dođe iz Berlina i to kroz nas.
U Srbiji su danas na vlasti političari koji se otvoreno nazivaju patriotama i to jasno pokazuju. Kako izgleda odnos prema patriotizmu u današnjoj Nemačkoj? Može li se taj pojam još uvek koristiti javno bez negativnih reakcija, u društvu koje sve kritičnije gleda na tradicionalne vrednosti i nacionalni identitet?
Pojam patriotizma je dugo bio potpuno tabu i trebalo je, prema jednoj ideološkoj agendi koja teži razgradnji svega, da završi na otpadu istorije. Zato su oni koji su govorili o naciji i tradiciji dugo bili na društvenoj margini. Ali to se sada brzo menja. Posebno među mladima ti pojmovi ponovo dobijaju na značaju.
Danas nam, međutim, preti nova opasnost: establišment pokušava da preotme pojam patriotizma i iskoristi ga za svoju eskalatorsku politiku. U toj izokrenutoj logici mi kao AfD, koji se tom ludilu ne priklanjamo i zalažemo se za pametnu spoljnu politiku između Istoka i Zapada u Bismarkovom duhu, odjednom se proglašavamo izdajnici zemlje. Ali mislim da nijedan pažljiv posmatrač ne može da se prevari oko toga ko su pravi patrioti u Nemačkoj, a ko samo glumi.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
