U Narodnom muzeju Pančevo otvorena je gostujuća postavka Muzeja Vojvodine pod nazivom „Dunavskim tokom“. Izložba donosi izbor litografija i starih razglednica koje prikazuju mesta uz ovu reku, a cilj je da se prikaže kako je Dunav oblikovao život prostora kroz koje prolazi.
Deo izložbe produbljuje temu odnosa čoveka i reke. Materijal prikazuje kako se kroz vreme menjalo shvatanje Dunava, od strateške tačke i trgovačkog puta, do izvora inspiracije i kulturnog stapanja naroda. Posetioci mogu da sagledaju razvoj urbanih sredina i prirodnih celina uz vodotok, kao i način na koji su autori iz prošlih epoha beležili prizore koji danas imaju istorijsku vrednost.
Postavka ostaje otvorena do 8. decembra, a njeni prizori donose pogled na život uz Dunav. Litografije otvaraju prostor obala, naselja i daljina, dok razglednice čuvaju kratke trenutke koji su nekada određivali ritam svakodnevice. U tim motivima oseća se tok koji povezuje različite krajeve i vremena, pa svaki prikaz deluje kao sačuvani trenutak prošlog života uz reku.
Crnjanski u „Stražilovu“ prikazuje putnika koji nosi u sebi nemir, ali i vezu sa mestima koja su ga oblikovala. U stihovima posvećenim Dunavu, on postaje senka sećanja, znak čežnje i orijentir koji ga veže za Frušku goru i prostor koji nosi u sebi čak i kad je daleko.
I ovde, proletnje veče
za mene je hladno,
kao da, dolinom, tajno, Dunav teče.
A, gde oblaci silaze Arnu na dno
i trepte, uvis, zelenila tvrda,
vidim most što vodi, nad vidikom,
u tešku tamu Fruškog brda.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Izložba ostavlja jasan utisak o važnosti očuvanja vizuelnog nasleđa. Materijal ne prikazuje samo prošlost već podseća koliko je Dunav bio i ostao ključni element razvoja ovog regiona. Postavka u Pančevu zato funkcioniše kao precizan podsetnik na vrednost reke, ali i na odgovornost prema njoj i prostoru koji oblikuje našu kulturu.
Piše: Stefan Bogdanović
