Nakon gotovo pedeset dana putovanja kroz tri države, Dragan Arsić ponovo je kročio na tlo rodne Gračanice.
Njegov put, dug više od 1.500 kilometara, nije bio samo fizičko iskušenje, već i duboko svedočenje vere, upornosti i ljubavi prema svetinji i otadžbini. Na praznik Velike Gospojine 28. avgusta, krenuo je peške ka Svetoj Gori i Meteorima, a 15. oktobra umoran ali uzdignut duhom, vratio se tamo odakle je sve počelo, pred manastir Gračanica.
Dočekan suzama, osmesima i transparentima, Arsić je rekao tek jednu rečenicu koja je odzvanjala kao poruka svima: „Prelepo je vratiti se kući.“ Ta reč „kući“ za njega nije značila samo zidove i ulice, već zemlju koja ga je oblikovala, narod koji ga je ispratio i veru koja ga je vodila.
Hodajući više od dva miliona koraka, Arsić je nosio ne samo ranac težak 23 kilograma, već i zavet predaka i neugasivu želju da pokaže da srpski duh i vera nikada ne posustaju. Kroz našu južnu pokrajnu Kosovo i Metohiju, Severnu Makedoniju i Grčku susretao je ljude različitih vera i naroda, ali je svuda nosio istu poruku, da je put do svetinje i put do sebe jedan isti put.
„Gde god da odete, vi ste stranac, a svoji ste tek kada se vratite tamo gde ste ponikli“, poručio je Dragan po povratku. Njegove reči odjeknule su među okupljenima, dok su se srpske trobojke ponosno vijorile, a zvona sa manastira objavila povratak vernog sina Gračanice.
Njegova porodica, prijatelji i kolege iz Predškolske ustanove „Đurđevak“ ponosno su istakli da je Dragan dokaz da snaga volje i vera u Boga mogu da pomere granice. Njegova supruga Dijana priznaje da su brige postojale, ali ne i sumnja: „Znala sam da će izdržati, ne zbog sebe, već zbog svih koji veruju u njega.“
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U vremenu kada mnogi traže prečice, Dragan Arsić izabrao je najteži, ali i najplemenitiji put – onaj koji se meri koracima i traje zauvek. Jer kroz njegovo hodočašće progovorila je ona večita istina srpskog naroda – da snagu ne daje put pod nogama, već vera u srce koje zna gde pripada.
Piše: Stefan Bogdanović
