Nemački gradovi ponovo ulaze u sezonu koja bi trebalo da bude najvedrija u godini, ali umesto toplog prazničnog sjaja, na mnogim mestima zavladala je tamnija i hladnija realnost. Ove zime svetla se gase, ne iz ekoloških razloga i ne zbog štednje struje kao prethodnih godina, već zato što novac jednostavno nije obezbeđen.
Izvršni direktor Nemačke trgovačke federacije, Stefan Gent, upozorava da su „ograničeni budžeti gradova i opština ozbiljno ugrozili izgled gradskih centara“. Na pojedinim lokacijama božićna rasveta je već ukinuta, a trgovci koji su ranije nadoknađivali razliku sada više nemaju snage ni sredstva za to. „Trenutna poslovna situacija to često više ne dozvoljava“, kaže Gent.
U Drezdenu je elegantna barokna Königstraße ostala potpuno bez svetla. Oko 80 lipa duž ulice, koje su svake godine ukrašavane girlandama, drveće nije orezano, jer grad nije imao novca za jesenje radove. Lokalne radnje ponudile su da same taj posao obave, samo da bi svetla ostala, ali je grad ponudu odbio. Rezultat je mrak u jednom od najposećenijih delova grada.
Štutgart je odustao od postavljanja pojedinih osvetljenih skulptura jer su postale preskupe. Hajdelberg uključuje svetla tri sata kasnije nego pre. Hanover trenutno svetli, ali se postavlja pitanje dokle. U godišnjem budžetu ostaje rupa od 30.000 evra, i niko ne zna da li će dekoracija izdržati do Božića. Lukenvade i Hildesheim otvoreno prikupljaju donacije, dok je Magdeburg morao da vrati čak 400.000 evra predviđenih za nove ukrase na popravku dotrajalih mostova.
Najtužniji slučaj dolazi iz malog Švelma. Nakon što su svetla postavljena, nepoznati počinioci su ih ukrali. Zamena košta 30.000 evra, što grad u finansijskim problemima ne može da pokrije. Umesto prazničnog sjaja, ostalo je nekoliko fenjera predviđenih za letnje manifestacije.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kad gradovi moraju da gase svetla zato što nemaju novca ni za lampice, a kamoli za mostove i ulice, onda nije problem u ukrasima nego u upravljanju. Praznična rasveta je samo prva žrtva, ali posledice osećamo svi. Mrak na ulicama je još podnošljiv, mnogo teži je mrak u kome ostaju institucije koje bi trebalo da čuvaju lice grada.
Piše: Nina Stojanović
