Milica Jović, koju svi u zapadnom Londonu zovu Baka Milka, danas obeležava svoj 105. rođendan. Iza toga stoji život koji je počeo u Dalmaciji, nastavio se preko ratnih godina u Makedoniji i Srbiji, pa se tek kasnije smirio u Engleskoj.
Rat je rastavio njihovu porodicu: suprug, žandarm Kraljevine Jugoslavije, završio je u nemačkom zarobljeništvu, a Milica je ostala sama sa malim sinom. Godine je provela seleći se, tražeći način da preživi, iščekujući svako pismo, svaku vest. Tek početkom pedesetih, nakon dugog čekanja i neizvesnosti, dobija dozvolu da mu se ponovo pridruži, i tada sa sinom kreće u London, da započnu život iz početka.
U novom gradu morali su da grade sve od nule. Milica je radila kao krojačica u jednoj fabrici u Istočnom Londonu, a njen suprug, pekar po zanatu, svakoga jutra izlazio je iz kuće dok je grad još spavao. Nisu imali mnogo, ali imali su strpljenje, veru i jednu upornost koja ne popušta. Godine rada i pažljivog čuvanja svake funte donele su im najpre jednu kuću, pa još jednu, zatim treću, a na kraju i mali hotel. Danas taj trud živi kroz njihovu porodicu: dva unuka, jedna unuka i četvoro praunučadi.
Baka Milka ostala je okrenuta onome iz čega je potekla. Na njenom šporetu decenijama se kuvao kupus, sarma, čorbe, topla jela koja nose miris Balkana. Svoju snajku, Irkinju, naučila je ne samo da sprema sve to, već i da govori srpski jezik.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Život Baka Milke je tih dokaz da upornost i srce mogu da iznesu i ono što izgleda nesavladivo. Nije joj bilo lako, ali je korak po korak, bez mnogo reči, gradila dom, porodicu i put kojim će drugi ići. Ono što je ostvarila ne meri se samo godinama, već tragom koji je ostavila. Danas njeni potomci mogu da kažu samo jedno — ponosni smo na nju.
Piše: Stefan Bogdanović
