Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici juče su obeležili Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, jedan od velikih praznika posvećen Preteči i Krstitelju Gospodnjem. Ovaj dan poznat i kao jesenji Jovanjdan, podseća na stradanje proroka koji je veran istini, pogubljen po naređenju cara Iroda.
Crkva praznik propisuje kao dan strogog posta, molitve i liturgijskog sabranja. Vernici se pozivaju da se u smirenju sete Jovanovog primera nepokolebljive vere i žrtve za Hrista.
Ipak, uz ovaj praznik u narodu su se tokom vremena ustalila i brojna pravila koja nemaju crkveno utemeljenje. Najčešće se spominje da „ne valja jesti ništa crveno“, poput jabuka, paradajza ili paprike, zatim da „ne treba uzeti nož u ruke“ ili da tog dana ne bi valjalo obavljati kućne poslove.
Sveštenici podsećaju da ovakvi običaji potiču iz pokušaja da se simbolično izrazi poštovanje prema svetitelju i njegovom mučeništvu, ali da s vremenom lako prerastu u sujeverje. Crkva ih ne smatra obavezujućim i naglašava da nije greh ako ih se čovek ne drži.
– Suština praznika jeste u duhovnom – u postu, molitvi, čitanju Jevanđelja i prisustvu na liturgiji. To je ono što od vernika očekuje Crkva. Narodni običaji mogu biti izraz pobožnosti, ali ne smeju da zasene poruku – poručuju sveštenici.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je praznik koji nas podseća da vera nije u spoljašnjim zabranama i strahu od simbola, već u spremnosti da budemo dosledni u istini, pa i po cenu žrtve. U vremenu kada se običaji često stavljaju ispred poruke, važno je naglasiti ono što je suština: post, molitva i vernost Bogu. Upravo tim putem išao je Jovan Preteča, a njegov primer i danas ostaje putokaz pravoslavnom narodu.
Piše: Nina Stojanović
