Filozof među pravnicima, mecena među velikodostojnicima
Na današnji dan 28. avgusta 1761. godine u Aradu (tada deo Habsburške monarhije, danas Rumunija), rođen je Sava Popović Tekelija, čovek od izuzetnog talenta, plemićke krvi i neiscrpne filantropske strasti. Bio je prvi Srbin koji je stekao titulu doktora pravnih nauka, 1786. godine u Pešti odbranio je disertaciju i time otvorio put budućim generacijama srpskih pravnika i intelektualaca.
Njegova životna misija bila je prosveta. Kada se povukao iz politike, posvetio se kulturi i obrazovanju. Najveća zadužbina po kojoj ga pamtimo je Tekelijanum u Pešti, internat za siromašne srpske đake i studente. U toj zgradi, koju je ostavio u amanet Matici srpskoj, besplatno su živeli i obrazovali se mnogi velikani: Đura Daničić, Svetozar Miletić, Jovan Jovanović Zmaj, Bogoboj Atanacković i mnogi drugi.
Tekelijanum je bio rasadnik srpske inteligencije, a njegova vrata bila su otvorena talentima, bez obzira na imovno stanje. Kada je 1838. godine izabran za predsednika Matice srpske, navodno je uz osmeh rekao: „Nisam znao da u ovim godinama mogu još nešto da osnujem, ali Matici se ipak vrijedi posvetiti!“ Humor i skromnost pratili su ga do kraja života, iako je bio među najbogatijim Srbima svoga doba.
U znak zahvalnosti prema njegovom liku i delu, država Srbija posvetila mu je više ulica i nagrada. U Beogradu, na Vračaru nalazi se Ulica Save Tekelije, a ulice sa njegovim imenom postoje i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi i Kanjiži. Matica srpska do danas čuva njegov amanet kroz stipendije i nagrade mladim studentima, koje nose njegovo ime.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Sava Tekelija nije bio samo prvi srpski doktor prava bio je vizionar, dobrotvor i zadužbinar čija je ideja obrazovne emancipacije nadživela vekove. Tekelijanum, u kojem su se školovali budući velikani srpske politike i književnosti, ostao je simbol misije da znanje i knjiga pripadaju svima. Rođen na današnji dan, pre 264 godine, Tekelija nas i danas uči da se pravi napredak ne meri bogatstvom koje ostavimo deci, već znanjem koje ostavimo narodu.
