Na današnji dan 20. novembra 1910. godine umro je Lav Nikolajevič Tolstoj, čovek čiji život i dela ostavljaju neizbrisivi trag u istoriji.
Rođen u raskoši Jasne Poljane, mladi grof ubrzo je spoznao da sreća nije u bogatstvu, već u iskrenom radu i jednostavnom životu. Mlad život nosio je uzbuđenja i greške – kockanje, vojska, smrt bližnjih i ratovi u Kavkazu i na Krimu. Sve to oblikovalo je njegovu svest o svetu, o ljudima i njihovim kontradiktornostima.
Kada se oženio Sofijom i dobio trinaestoro dece, Tolstoj je tragao za smislom svakodnevnog života. Voleo je svetovne radosti, a ipak ih je preispitivao kroz moral i savest. U „Ratu i miru“ pokazuje kako obični ljudi, a ne carevi i generali, oblikuju istoriju. „Ana Karenjina“ razotkriva složenost duše – srećne porodice liče jedna na drugu, a nesrećne pate na svoj način. Likovi nisu ni potpuno dobri ni zli – sve je borba između strasti i savesti.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Filozofija Tolstoja traži univerzalnu ljubav, nenasilje, fizički rad i odricanje od imovine. Njegovo učenje privlačilo je ljude širom sveta, od ruskih sela do Indije, gde ga je sledio Mahatma Gandi. On je Tolstoj, ali ne tolstojevac, nije tražio da ga drugi slede, već je sam živео svoja uverenja i svakodnevno tražio istinu u svemu što radi.
Piše: Stefan Bogdanović
