Velikan Ilija Stanojević, poznatiji kao Čiča Ilija, bio je jedan od onih ljudi koji su ostavili neizbrisiv trag, a da o njima danas retko govorimo. Rođen 1859. godine u Beogradu, celi svoj život posvetio je umetnosti. Bio je glumac snažnog izraza, reditelj vizionar i prvi čovek koji je kod nas shvatio moć filma, dok je još bio novotarija za koju se jedva čulo. Njegov rad na sceni Narodnog pozorišta, gde je tumačio više od 400 uloga, postavio je standarde koji su i danas uzor glumačkom pozivu.
Pored pozorišta, Stanojević se usudio da zakorači u nepoznato, 1911. godine režirao je prvi srpski igrani film „Karađorđe“, i time zauvek ušao u istoriju. Biti reditelj u vremenu kada je kamera bila čudo tehnike, a film tek dolazio iz sveta, značilo je imati hrabrosti i vizije. Zahvaljujući njemu, Srbija je dobila svog pionira sedme umetnosti i otvorila vrata stvaranju domaće kinematografije.
Njegov doprinos se na tome nije završio, prevodio je, pisao, uređivao, podučavao i gradio. Bio je kulturni radnik u pravom smislu te reči. Čovek kome umetnost nije bila posao već životni poziv. Kada je preminuo 1930. godine, ostavio je iza sebe ne samo bogato umetničko nasleđe, već i inspiraciju za sve koji su došli posle njega.
Pogled redakcije portala „Srpski Ugao“:
Ilija Stanojević bio je čovek koji je sve što je imao, znanje i srce dao umetnosti. U vremenu bez reflektora i televizije, on je nosio ceo jedan narod kroz priče i likove koje je oživljavao. Danas ga nažalost retko pominjemo. Da nije bilo njega, pitanje je kako bi izgledalo naše pozorište i prvi filmski koraci. Nije tražio slavu, ali je zaslužio pamćenje i poštovanje.
