Sveta novomučenica Bosiljka Pasjanska obeležava se 26. oktobra, kao sećanje na mladu devojku koja svoju veru nije zamenila ni po cenu života. Rođena u Pasjanu u XIX veku, Bosiljka je bila poznata po blagoj naravi, radu i skromnosti, ali i po dubokoj odanosti Hristu.
Njena lepota privukla je pogled jednog Arnauta (istorijski naziv za Albance) iz obližnjeg sela. Kada je pronašao priliku, oteo ju je, želeći da je prisili da promeni veru i uda se za njega. Dugo su je nagovarali, zastrašivali, ostavljali bez sna, vode i hrane, pokušavajući da je slome. Doveli su joj i stariju poturčenu Srpkinju da je ubedi da „prihvati islam, da bi se spasla“. Ali Bosiljka je ostala nepokolebljiva. Na svako nagovaranje odgovor je bio isti, jasan, nepokoren:
„Hristos je moj izabranik. Ja se svoje vere ne odričem.“
Zbog te reči, zbog te čiste, nepoljuljane vernosti Gospodu, Bosiljka je stradala. Mučena je i na kraju ubijena, ali nije pristala da se odrekne Hrista. Njeno stradanje postalo je svedočanstvo o tome da istinska sloboda dolazi iz srca koje se ne predaje strahu.
Srpska Pravoslavna Crkva je 2018. godine svečano uvrstila Bosiljku među svetitelje. Ali njeno sećanje nije nikada nestalo – živelo je u priči, predanju i molitvi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Danas, kada se često olako prelazi preko onoga što je sveto, stradanje Svete Bosiljke podseća da je vera poziv na postojanost, a ne na prilagođavanje svetu. Ona nije napustila svoj put ni onda kada je to značilo kraj njenog zemaljskog života. Takva žrtva ne može se meriti ljudskim merilima, jer nadilazi razum i pripada večnosti. Bosiljka nas podseća da čovek vredi onoliko koliko je spreman da ostane veran istini. Zato njen primer i danas govori – čast i vera ne menjaju se radi trenutne koristi. Njeno ime stoji kao poziv da se živi čisto — pred Bogom i pred sobom.
Piše: Stefan Bogdanović
