U velikoj shimi Efrosinija, a u monaštvu Evgenija, Sveta kneginja Milica proslavlja se 1. avgusta. Poticala je iz bočne grane svetorodne loze Nemanjića, kao ćerka kneza Vratka, koji je u narodnom predanju ostao upamćen kao Jug Bogdan. Oko 1353. godine udala se za kneza Lazara Hrebeljanovića, sa kojim je imala pet kćeri i tri sina.
Posle pogibije kneza Lazara u Kosovskoj bici 1389. godine, Milica je preuzela upravljanje zemljom u ime maloletnog sina Stefana. Srbija se tada našla između osmanskog pritiska, ugarskih napada i unutrašnjih sukoba. U takvim okolnostima morala je da donosi bolne političke odluke kako bi sačuvala narod, Crkvu i ostatke srpske države.
Jedna od najtežih odluka bila je prihvatanje vazalnog odnosa prema sultanu Bajazitu i odlazak najmlađe kćeri Olivere na osmanski dvor. Ovaj potez nije predstavljao odricanje od vere i državnosti, već pokušaj da se posle kosovskog stradanja izbegne potpuno uništenje zemlje. Olivera je ostala u hrišćanskoj veri i, prema istorijskim izvorima, više puta se zauzimala za svoj narod i braću.
Kada je Stefan stasao da preuzme vlast, Milica se zamonašila i dobila ime Evgenija. Ipak, nije se potpuno povukla iz državnih poslova. Sa monahinjom Jefimijom odlazila je na osmanski dvor kako bi zaštitila sina od optužbi i posredovala u rešavanju sukoba. Pred kraj života primila je veliku shimu i ime Efrosinija. Posebno se ističe njena državnička mudrost, milosrđe i brigu za Crkvu.
Njena najpoznatija zadužbina je manastir Ljubostinja kod Trstenika, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. U njemu su utočište pronašle i brojne udovice srpskih vlastelina i ratnika poginulih na Kosovu. Kneginja Milica pomagala je Hilandar, ruski manastir Svetog Pantelejmona, Sisojevac i obnovu Visokih Dečana.
Sa Jefimijom je posredovala i da se mošti Svete Petke prenesu iz Vidina u Srbiju. Bila je i darovita književnica, a pripisuju joj se dela „Molitva matere“ i „Udovstvu mojemu ženik“, koja pripadaju značajnim ostvarenjima srpske srednjovekovne književnosti.
Sveta kneginja Milica upokojila se 11. novembra 1405. godine i sahranjena je u Ljubostinji, gde se čuvaju njene svete mošti. Crkva je pamti kao prepodobnu Evgeniju–Efrosiniju, dok je u narodnom predanju ostala carica Milica, majka koja je posle Kosovskog boja prihvatila teret vlasti, sačuvala veru i pomogla da srpska država preživi jedno od svojih najtežih razdoblja. Poslednje godine provela u Ljubostinji i tu se upokojila kao velikoshimnica Efrosinija.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
