Demograf Tomaš Sobotka upozorava da su stope rađanja od 2008. godine u „slobodnom padu“. Generacije Z i Alfa sve više odlažu ili potpuno odustaju od roditeljstva.
U mnogim zemljama stopa fertiliteta pala je na 1,3 deteta po ženi ili niže. Za stabilnu populaciju (bez migracija) potrebno je 2,1. U Austriji je 2025. godine iznosila tačno 1,30. Više od dve milijarde ljudi, četvrtina svetske populacije živi u zemljama sa veoma niskim stopama.
Ključni preokret dogodio se sa finansijskom krizom 2008 godine, a ne sa pandemijom. Od tada se trend proširio na sve više zemalja i postao dugotrajniji.
Među razlozima su visoki troškovi stanovanja, nesigurnost posla, strah od budućnosti (klima, ratovi, ekonomija), društvene mreže i promenjene životne prioritete. Mladi češće stavljaju lični razvoj, karijeru i mobilnost ispred tradicionalne porodice.
Sobotka ističe da je današnji pad drugačiji od ranijih, globalniji, dublji i otporniji na mere podrške. Jednostavne finansijske stimulacije često daju ograničene rezultate.
Kako prenosi ,,Der Standard“ pozivajući se na analizu demografa Tomaša Sobotke, više od dve milijarde ljudi danas živi u zemljama gde je stopa fertiliteta ispod 1,3 deteta po ženi.
Najniže stope beleže se u istočnoj Aziji, Južnoj Koreji, Tajvanu, Singapuru, Hongkongu i Makau. Gde su vrednosti pale čak ispod 1,0. U Evropi se sličan obrazac širi na sve više država.
Sobotka naglašava da je prelomna tačka bila finansijska kriza 2008–2010 godine, a ne pandemija. Od tada se niske stope ne oporavljaju, već postaju trajnije i pogađaju zemlje različitog ekonomskog i kulturnog profila.
Mladi generacija Z i Alpha češće izražavaju niže i manje čvrste želje za decom. Odlaganje roditeljstva povećava rizik od neplodnosti, a nedostatak pristupačnog stanovanja i nesigurnost dodatno odvraćaju od porodice.
Stručnjaci upozoravaju da će se trend verovatno nastaviti i proširiti. Bez dubljih promena u uslovima života i poverenju u budućnost, mere poput novčanih podsticaja same po sebi neće biti dovoljne da preokrenu pad.
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
