„Slaveno-serbske vedomosti“: Početak srpskog novinarstva i javne reči

Prvi broj „Slaveno-serbskih vedomosti“, prvog srpskog štampanog periodičnog lista, objavljen je u carskom Beču 3. avgusta 1792. godine. Na današnji dan obeležava se početak srpskog novinarstva i jedan od najvažnijih trenutaka u razvoju domaće kulture i javne reči, kada je srpski narod prvi put dobio redovno štampano glasilo na svom jeziku.

List je pokrenuo Stefan Novaković, prosvetitelj i izdavač nadahnut idejama Dositeja Obradovića. Kroz Slaveno-serbske vedomosti želeo je da među Srbima podstakne obrazovanje, širenje znanja i očuvanje svesti o zajedničkoj istoriji, jeziku i kulturnom identitetu. U vreme kada su srpske zajednice bile rasute širom Habsburške monarhije i drugih evropskih zemalja, novine su predstavljale važnu vezu među sunarodnicima.

Pretplatnici su stizali iz Pešte, Budima, Sent Andreje, Novog Sada, Osijeka, Trsta i Venecije, dok su primerci lista dopirali i do Vlaške i Rusije. Zahvaljujući tome, Slaveno-serbske vedomosti postale su jedno od prvih glasila koje je povezivalo Srbe u različitim krajevima Evrope i doprinosilo očuvanju zajedničkog kulturnog prostora.

Na stranicama lista objavljivani su i pozivi na pretplatu za srpske knjige, među kojima je posebno mesto zauzimala „Istorija“ Jovana Rajića. Time je list, osim informativne, imao i značajnu ulogu u razvoju srpske književnosti, izdavaštva i istorijske svesti.

Nažalost, sudbina lista nije bila duga. Već posle dve godine, Novaković je, zapavši u ozbiljne dugove, bio prinuđen da proda štampariju. Time je prestalo i izlaženje „Slaveno-serbskih vedomosti“. Ipak, iako je list živeo kratko, njegov značaj ostaje trajno urezan u istoriju srpske štampe. On je bio prvi korak, prvi pokušaj da se srpska reč učini javnom, redovnom i dostupnom. I baš zato, sećanje na taj avgustovski dan 1792. godine nije samo sećanje na jedan list – to je sećanje na početak jedne duge i plemenite borbe za prosvetu, istinu i nacionalnu svest.

Piše: Stefan Bogdanović