Kako izveštava „oe24.at“, u Beču je 29-godišnja Anja Vindl, poznata kao „Klima-Šakira“ i jedno od najprepoznatljivijih lica pokreta „Letzte Generation“ – Poslednja generacija, osuđena na osam meseci uslovne zatvorske kazne zbog oštećenja imovine i teškog oštećenja imovine tokom serije klimatskih protesta.
Presuda, koja još nije pravosnažna, doneta je na Pokrajinskom sudu u Beču nakon što su ona i grupa aktivista koristili takozvane „mumijske ruke“ od peska i superlepka kako bi se lepili za autoputeve, saobraćajne prstenove i javne objekte, farbali zgrade i blokirali saobraćaj – sve u ime „borbe za planetu“.
Sudija je primetila da je Vindl tokom postupka delovala „potpuno neimpresionirano“ i da je na suđenju držala duge govore o klimi, ne priznajući krivicu.
Vindl, Nemica koja je postala simbol radikalnog klimatskog aktivizma, osuđena je za više incidenata, uključujući lepljenje na autoputu A2 u novembru 2023. godine. Troje ostalih optuženih dobilo je novčane kazne, dok je jedan penzioner oslobođen.
Ovi protesti nisu prošli bez posledica. Blokade su ometale saobraćaj, stvarale probleme hitnim službama, nanosile materijalnu štetu i izazivale bes građana koji su samo želeli da normalno stignu na posao, kod lekara ili kući. Vindl, koja je ranije privođena i u Nemačkoj, nastavlja svoju misiju, ali sada uz sudsku odluku koja jasno pokazuje granice tolerancije prema takvim metodama.
Iza „plemenite“ borbe ostao je konkretan haos – vreme, novac i energija pravosuđa potrošeni na akcije koje su često više ličile na ulični performans nego na stvarnu promenu. Sud je ovom presudom poslao poruku da ideologija ne može biti izgovor za kršenje zakona.
Ovaj slučaj pokazuje i kako u praksi izgleda demokratija na Zapadu kada se protest iz sfere izražavanja mišljenja pretvori u blokadu saobraćaja, ometanje građana i štetu na javnoj ili privatnoj imovini. Aktivisti koji se okuraže da blokiraju puteve, lepe se za asfalt ili farbaju objekte vrlo brzo se suočavaju sa policijom, sudom i kaznama.
Zato posebno upada u oči dvostruki standard dela zapadne javnosti i političkih krugova. Dok se u sopstvenim državama prema blokadama i radikalnim metodama postupa strogo, u Srbiji se slični postupci često predstavljaju kao „demokratski bunt“ i „borba za slobodu“. Kod nas blokaderi i deo opozicije neretko prizivaju podršku Zapada, očekujući da im upravo ti centri pomognu u pritisku na državu, dok isti taj Zapad prema svojim aktivistima postupa mnogo oštrije kada pređu granicu zakona.
Ovaj slučaj pokazuje kako radikalni aktivizam, makar bio maskiran brigom za planetu, lako može da pređe granicu i ugrozi svakodnevni život građana. Umesto ozbiljne rasprave o realnim ekološkim problemima, javnost dobija spektakle, blokade i štetu na tuđoj imovini.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
