Zdravo svima. Ja sam Čvarak. Ne neki običan – ja sam onaj taman, hrskav, sa malo soli i savršeno zapečen.
Rođen sam na Balkanu, nekada davno, jednog novembra u dvorištu na 3°C, uz miris dima, rakije i šale o “pražnjenju svinje”. Bio je to dan kad je deda zavikao: „Ajde, dodaj mi onu veliku kašiku!“ – i odjednom, bum! Našao sam se u kazanu. Neću lagati – bilo je toplo, masno i… pomalo traumatično. Ali hej, svi veliki putnici imaju težak početak. Magelan je plovio okeanima, ja sam plivao u masti. Pošteno.
Bila je nedelja. Na sto su izneli sve: suvo meso, kiseli kupus, sir iz čarape (autentično, ne pitaj), i mene. Stajao sam ponosno u drvenoj činiji, sa strane – elitno mesto, odmah do rakije. Svi su me gledali. Jedan čovek je rekao:
„E, ovi čvarci su k’o bombone!“
Zasuzile su mi oči. Nije od luka. Od ponosa.
Danas sam ostao poslednji u činiji. Osećam da mi se bliži kraj. Neko je upravo uzeo komad hleba i gleda me sa ljubavlju u očima. I znate šta? Spreman sam. Jer ja sam više od zalogaja – ja sam deo tradicije, deo porodice, deo večere koju svi pamte.
Ako me pojedu – neka znaju:
Bio sam hrskav, bio sam jak, i nikad se nisam zagrevao u mikrotalasnoj. Jedem se hladan – al’ ostavljam toplo sećanje.
Ja nisam samo hrana. Ja sam osećaj. Ja sam zimsko popodne u kuhinji, dok napolju duva košava. Ja sam znak da si kod kuće. I da ti je, nekako, lepo – iako imaš masne prste.
Nekada sam bio seljačka hrana, danas delicija! Ušao sam u fine restorane, poziram na drvenim daskama pored ajvara i sira iz mešine, i zavladao sam Instagramom. Danas me zovu i „srpski protein bar“.
Nemojte da vas prevari moj jednostavan izgled. Znam da igram na kartu nostalgije. Nije ni slučajno što me svi zovu kad zahladi, kad zaveje ili kad dođe gost iz inostranstva koji traži “nešto domaće”. Pa kad kreneš da objašnjavaš – „to ti je kao čips, ali bolji“, ja se već topim u nečijim ustima.
Ako mislite da superjunaci nose plašt i lete – varate se. Ja dolazim iz kazana, šuškam u kesi i mirišem na detinjstvo, zimnicu i bakinu kuhinju. Upoznajte me – jedinog junaka koji uspešno spaja selo i grad, slast i eleganciju, nostalgiju i štiklu!
U zdravlje narode – i neka vam trpeze nikad ne budu bez mene! Ja sam superheroj iz gastro avanture koji nikada ne izlazi iz mode.
Piše: J.D.
