Sinoć 1. novembra u 19:42 po lokalnom vremenu, na visoko brzinskom vozu između Doncastera i Londona dogodio se masovni napad nožem. Jedanaest osoba je povređeno, deset ih je prevezeno u bolnice, a jedna osoba se sama javila na lečenje.
Dvojica napadača, starih 32 i 35 godina, uhapšeni su i prema podacima policije poseduju britansko državljanstvo. Ipak, ispostavilo se da nisu Englezi po poreklu, već migranti koji su tokom proteklih decenija dobili pasoše Ujedinjenog Kraljevstva.
Uprkos brzom reagovanju policije i izjavama premijera Keira Starmera da „nema mesta panici“, činjenice govore same za sebe – Engleska, zemlja koja je decenijama promovisala multikulturalnost kao temelj modernog društva, sada ubira plodove sopstvene politike. Integracija je ostala samo reč na papiru. Umesto skladnog suživota, britanska svakodnevica sve češće svedoči o nemirima, tenzijama i nasilju, i to od ljudi koji su formalno „njihovi građani“.
Zvanično je odbačena mogućnost da se radi o terorističkom napadu, ali suština je da društvo koje ne uspeva da oblikuje zajedničke vrednosti, pre ili kasnije postaje plodno tlo za ovakve tragedije. Politika otvorenih vrata bez jasnih kriterijuma dovela je do toga da se bezbednost građana više ne oslanja na državne institucije, već na puku sreću.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj napad nije izolovan čin, već ogledalo Engleske koja više ne zna ko su joj ljudi ni u šta veruje. Nemiri koji su poslednjih meseci potresali i Englesku i Irsku pokazali su da integracija nije uspela kako su vlasti tvrdile. Umesto jedinstva nastala su paralelna društva u kojima rastu bes i nasilje. Zemlja koja je drugima držala predavanja o toleranciji sada se suočava sa sopstvenim neuspehom, sa strahom umesto poverenja. I dok vlasti ponavljaju da je „istraga u toku“, narod se s pravom pita: koliko još ovakvih noževa mora pasti da bi neko priznao da integracija u Britaniji, nije uspela?
Piše: Stefan Bogdanović
