Porodica Dunđerski predstavljala je jednu od najbogatijih i najuticajnijih srpskih porodica u nekadašnjoj Austrougarskoj. Njeni članovi posedovali su velika imanja, dvorce, pivare, mlinove, fabrike i hotele, ali su znatan deo bogatstva ulagali i u srpske kulturne, prosvetne i humanitarne ustanove. Prema svedočenju sačuvanom u knjizi „Zapisi novosadskih hroničara“, Dunđerski su se krajem 19. veka nalazili među najimućnijim porodicama u Ugarskoj.
Porodična slava bio im je Đurđevdan. Tog dana u njihovim kućama i dvorcima priređivani su svečani dočeci, bogate trpeze i okupljanja brojnih gostiju. Ipak, kako beleže novosadski hroničari, muzike nije bilo. Slava je proslavljana dostojanstveno i u skladu sa porodičnom tradicijom, uz čestitanja, razgovore i veliko gostoprimstvo.
Posebno mesto u privrednom i društvenom životu Novog Sada imao je dr Gedeon – Geda Dunđerski. Bio je veleposednik, industrijalac, pravnik, bankar i dobrotvor, a od 1910. godine i predsednik Matice srpske. Posedovao je više industrijskih preduzeća, pivare u Čelarevu i Zrenjaninu, mlin, fabrike i hotel „Kraljica Marija“, današnji hotel „Vojvodina“ na Trgu slobode.
Geda je, prema zapisima hroničara, gotovo svakog prepodneva dolazio u hotel. Za njegovim stolom okupljali su se ugledni novosadski trgovci, industrijalci i drugi ljudi od privrednog značaja. Gosti su se najpre javljali vlasniku, a potom su započinjali razgovori i „poslovni divani“ o pitanjima važnim za grad i njegove privrednike. Hotel tako nije bio samo mesto odmora i zabave, već i svojevrsno središte novosadske poslovne elite.
U istim zapisima navodi se da je Geda žalio što porodica nije dobila ugarsko plemstvo. Paja Jovanović naslikao ga je u raskošnoj dolami nalik ugarskoj plemićkoj uniformi, što je dodatno podstaklo priče o njegovој želji za plemićkim statusom. Taj detalj pripada sećanjima novosadskih hroničara, ali verno oslikava vreme u kojem bogatstvo, privredna moć i dobrotvorstvo nisu uvek bili dovoljni bez zvanične titule. Ipak, Dunđerski su u istoriji ostavili mnogo vrednije zvanje – postali su jedan od simbola uspona srpskog građanstva u Vojvodini.
Izvor za tekst je odlomak iz knjige „Zapisi novosadskih hroničara“,
Piše: Stefan Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
