Данас када друштвене мреже постају не само огледало политичара, већ и њихов најмоћнији алат, аустријске странке су, не без муке, нашле заједнички језик. Народна странка (ÖVP), Социјалдемократе (SPÖ), Неос и Зелени постигли су договор око нове регулативе, која се тиче управљања налозима политичара на интернет платформама.
Нова мера значи да запослени у министарствима смеју да управљају налозима министара на друштвеним мрежама и да објављују информације о раду владе, али не смеју да користе те налоге за промоцију странке или партијских порука. Циљ је да се раздвоји службена комуникација од политичке, мада остаје питање колико ће се то у пракси поштовати.
За припаднике српске дијаспоре, нова правила можда неће одмах донети опипљиве промене, али сигнализирају један тренд, дигитална комуникација политичара, више није само ствар личног стила, већ и озбиљан правни и етички изазов. Нарочито за оне који живе и раде у Аустрији, а имају право гласа, овај развој догађаја може утицати и на поверење у институције.
У договору који би већ наредне недеље требало да буде преточен у амандман Закона о финансирању странака, стоји да ће убудуће запослени у министарствима имати овлашћење да приступају званичним налозима чланова владе. Циљ је, како наводе, да се јасно раздвоје партијске активности од службеног деловања.
Оно што, међутим, одмах упада у очи јесте одлука да се нова правила не примењују ретроактивно, односно, да све раније активности на друштвеним мрежама остају ван домашаја новог правног оквира.
Подсећања ради, више политичких странака, укључујући „ÖVP“, Неос и Зелене, већ су се нашле под лупом надзорног тела за транспарентност (UPTS) због мешања службене комуникације и партијског маркетинга. Нови пропис, међутим, ни у једном делу не утиче на ове поступке, који се настављају својим током.
„Добро је што се уводе правила, али није, приоритетно, док земља гори они се свађају око налога на друштвеним мрежама, као деца“- каже за наш портал незванично, један административни радник у Влади пореклом са Балкана.
Слободарска партија Аустрије (FPÖ) има јасан и оштро негативан став према новој регулативи. Њихов генерални секретар Кристијан Хафенекер оцењује да је реч о „слому демократије“, критикујући предлог као непрозирни спој страначког и владиног деловања. Он се позива на мишљење Ревизорског суда, који такође сматра да овај закон не обезбеђује транспарентно финансирање политичких странака, што појачава утисак да се ради о закону који штити системске странке, а не јавни интерес.
